[Строфа 1]
Пробудио сам се мало пре звона
Три имена на телефону—као мантра
Дима
Катерина
Мирослава
Слова и права се мешају у мојој глави
Вртим овај дан
Као плочу
Негде тамо, већ пишу слику
Негде тамо, чекају ме пословно
И ја стално понављам имена
[Рефрен]
Ја сам Дима
Који верује у срећу
Ја сам Катерина
Када тихо плачем
Ја сам Мирослава
Када узвратим осмех
Ја сам три у једној силуети
Ја сам све грешке
Сви наши покушаји
Ја сам ови звоњави
Тешки дани
Ја сам неко нови из старих „јуче“
Ја (Ја, ја)—али у сваком од вас постоји ватрена искра
[Строфа 2]
Смејеш се: „Реци ми
Који си од њих ти?“ Одговарам: „Вероватно
Помало од сва три.“
Плашим се да се не изгубим у било ком имену.
Али некако твоме не требају брава ни праг.
Ако изненада кренемо својим путем, сетићу се: ти си огледало
А не судија.
Сваки глас у мени је твоја мека светлост.
И док је са мном, не падам у снег.
[Рефрен]
Ја сам Дима
Који верује у срећу.
Ја сам Катерина
Када тихо плачем.
Ја сам Мирослава
Када узвратим осмех.
Ја сам три у једној силуети.
Ја сам све грешке.
Сви наши покушаји.
Ја сам ови звонки
Тешки дани.
Ја сам неко нови из старих „јучерашњих дана“.
Ја (ја, ја) - али у сваком од вас постоји ватрена искра.
[Мост]
Ако питају
Ко сам ја у срцу?
Рећи ћу: „Погледајте људе.“
Тамо.
Где је Дима?
Где си
Мирослава
Моје име више није толико важно тамо
[Рефрен]
Ја сам Дима
Ко верује у срећу
Ја сам Катерина
Када тихо плачем
Ја сам Мирослава
Када узвратим осмех
Ја сам три у једној силуети
Ја сам све грешке
Сви наши покушаји
Ја сам ови звоњави
Тешки дани
Ја сам неко нови из старих „јуче“
Ја (Ја, ја) - али у сваком од вас постоји ватрена искра